Tragom stare lirske pesme
U svom pismu Jerneju Kopitaru, aprila 1815, Vuk se obraća sa sledećim rečima; "Kad bi mi sve serbske narodne pjesne skupili i bez izbora pečatili, ja Vas uvjeravam da bi bila knjiga gotovo koliko cijela Biblija". Iako je Biblija jako velika knjiga, ipak je njena velicina dosta skromna ako uzmemo u obzir da je sakupljeno preko 70 000 pesama. Od ukupnog broja, 12 000 je junackih (epskih) a ostatak, 58 000, bile bi ženske lirske pesme. Mora se naglasiti da ovde nije reč o 58 000 različitih pesama. Mnoge od njih imaju svoje vremenske ili geografske varijante. Vuk ih je obično zvao "Opet to, ali drugačije".
Siguran sam da je pesma stara kao i jedan narod. Baš kao i danas, ona je i u tim davnim vremenima bila neka vrsta artikulacije ili izjašnjavanje duševnog raspoloženja. Naše viševekovno ropstvo pod Turcima nije dozvoljavalo razvitak nacionalne pismenosti. I pored toga, nismo ostali u potpunom mraku. U svesti naroda stvorila se usmena književnost. To nisu mogli ni Turci da zabrane. Biblioteka se zvala "s'kolena na koleno", bila je otvorena 24 sata i pristupačna svima. Adresa joj je bila jako jednostavna i prepoznatljiva. Narod.
Bilo je pokušaja i pre Vuka da se te umotvorine zabeleže. Međutim, Vuk je bio među prvima koji je to obradio sistematski i profesionalno. Zahvaljujući njemu, mi i dan danas pevušimo ili pak slušamo te stare stihove... Ko u takvim trenutcima pomisli na Vuka? Ko u takvim trenutcima pomisli na XVI, XVII, XVIII ili pak XIX vek? Da, ti stihovi su vezani za to vreme i potekli su iz našeg naroda.
O pesmi, pevanju i starosti pesme, Vuk kaže sledeće:
"Što se tiče starine naših pjesama ... među ženskima može biti da ih ima i od hiljadu godina."
"Osim pjevanja uz gusle, Srbi sve poslove svoje rade pjevajući;
Jakob Grim
pastiri pjevaju po brdima i šumama, radini na polju, žene kod kuće, putnici putem."
Kao što i sam naslov kaže, naša tema i obrađuje lirske pesme... ili kako ih Vuk zove; "ženske pesme".
Svaka pesma je posebna priča. Zbog svoje lepote, prevedena je na mnogo jezika. Mnogi čuveni kompozitori podarili su joj ariju ali u simfoniskom ili orkestarskom izvođenju. Jedan od dobrih poznavaoca srpskog jezika kao i naše lirske pesme bio je i Jakob Grim (braća Grim). O njima se izrazio na sledeći način:
"Od svih slovenskih naroda, ovi su Srbi svojim blagim i za pesmu neobično zgodnim jezikom, najobdareniji pesmom, pevanjem i pričom, i izgleda kao da im je dobri Bog bogatim darom narodne poezije hteo nadoknaditi nedostatak knjige."
"Vuk je njihovim objavljivanjem neumrlu slavu stekao i u isto vreme stekao je slavu za izučavanje slovenskih jezika. Zbog ovih pesama radi sada će se učiti slovenski".
"Srpske lirske pesme sjedinjuju prednosti orijentalne i zapadne lirike. Njihovo biće je potpuno evropsko, i samo po tananosti i bogatstvu misaonih veza... podsećaju na orijent, ali ne omamljuju. One imaju miris ruže, a nikako ružinog ulja".
Jakob Grim
Постови
